<html xmlns:v="urn:schemas-microsoft-com:vml" xmlns:o="urn:schemas-microsoft-com:office:office" xmlns:w="urn:schemas-microsoft-com:office:word" xmlns:x="urn:schemas-microsoft-com:office:excel" xmlns:p="urn:schemas-microsoft-com:office:powerpoint" xmlns:a="urn:schemas-microsoft-com:office:access" xmlns:dt="uuid:C2F41010-65B3-11d1-A29F-00AA00C14882" xmlns:s="uuid:BDC6E3F0-6DA3-11d1-A2A3-00AA00C14882" xmlns:rs="urn:schemas-microsoft-com:rowset" xmlns:z="#RowsetSchema" xmlns:b="urn:schemas-microsoft-com:office:publisher" xmlns:ss="urn:schemas-microsoft-com:office:spreadsheet" xmlns:oa="urn:schemas-microsoft-com:office:activation" xmlns:html="http://www.w3.org/TR/REC-html40" xmlns:q="http://schemas.xmlsoap.org/soap/envelope/" xmlns:D="DAV:" xmlns:x2="http://schemas.microsoft.com/office/excel/2003/xml" xmlns:ois="http://schemas.microsoft.com/sharepoint/soap/ois/" xmlns:dir="http://schemas.microsoft.com/sharepoint/soap/directory/" xmlns:ds="http://www.w3.org/2000/09/xmldsig#" xmlns:udc="http://schemas.microsoft.com/data/udc" xmlns:xsd="http://www.w3.org/2001/XMLSchema" xmlns:sps="http://schemas.microsoft.com/sharepoint/soap/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xmlns:udcxf="http://schemas.microsoft.com/data/udc/xmlfile" xmlns:m="http://schemas.microsoft.com/office/2004/12/omml" xmlns:ex12t="http://schemas.microsoft.com/exchange/services/2006/types" xmlns="http://www.w3.org/TR/REC-html40">
<head>
<meta http-equiv=Content-Type content="text/html; charset=utf-8">
<meta name=Generator content="Microsoft Word 12 (filtered medium)">
<style>
<!--
/* Font Definitions */
@font-face
{font-family:"Cambria Math";
panose-1:2 4 5 3 5 4 6 3 2 4;}
@font-face
{font-family:Calibri;
panose-1:2 15 5 2 2 2 4 3 2 4;}
/* Style Definitions */
p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal
{margin:0in;
margin-bottom:.0001pt;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";}
a:link, span.MsoHyperlink
{mso-style-priority:99;
color:blue;
text-decoration:underline;}
a:visited, span.MsoHyperlinkFollowed
{mso-style-priority:99;
color:purple;
text-decoration:underline;}
p
{mso-style-priority:99;
mso-margin-top-alt:auto;
margin-right:0in;
mso-margin-bottom-alt:auto;
margin-left:0in;
font-size:12.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif";}
span.EmailStyle17
{mso-style-type:personal-compose;
font-family:"Calibri","sans-serif";
color:windowtext;}
.MsoChpDefault
{mso-style-type:export-only;}
@page Section1
{size:8.5in 11.0in;
margin:70.85pt 70.85pt 70.85pt 70.85pt;}
div.Section1
{page:Section1;}
-->
</style>
<!--[if gte mso 9]><xml>
<o:shapedefaults v:ext="edit" spidmax="1026" />
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<o:shapelayout v:ext="edit">
<o:idmap v:ext="edit" data="1" />
</o:shapelayout></xml><![endif]-->
</head>
<body lang=EN-US link=blue vlink=purple>
<div class=Section1>
<p class=MsoNormal><i><span style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Mirko
Đorđević, sociolog religije, objašnjava zašto je SPC u zavadi sa vaseljenskim
patrijarhom i kakve su čije šanse da dođe na svetosavski tron<o:p></o:p></span></i></p>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p> </o:p></span></p>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:18.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Šamar
u testamentu patrijarha Pavla<o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Milica
Petrović <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Srpska
pravoslavna crkva prolazi kroz 40 dana žalosti za upokojenim patrijarhom
Pavlom. Tek kada prođe taj period, pristupiće se izboru novog patrijarha.
Sledeći poglavar preuzeće SPC koja je u poslednjih 20 godina veoma ojačala i
danas u društvu ima važnu ulogu.<o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Još živimo u
senci patrijarhove smrti. Činjenica je da je on svojim asketskim životom i
ponašanjem zaslužio poštovanje, jer mu je harizma koju je posedovao i kao čovek
i kao duhovnik, nesporna. Istorija će, naravno, ocenjivati i njegove uspone i
padove, uspehe i neuspehe... Definitivno je to da je iskreno ožaljen - kaže u
razgovoru za NT sociolog religije Mirko Đorđević.<o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Međutim,
neobična je ta stvar, koja se dogodila na samrtnoj postelji. Svima nama -
javnosti, državi i crkvi on je opalio šamar, iako je bio blag čovek, kome je i
reč „šamar“ bila, čak, ružna. Pripremali su mu, kako je red, kriptu u Sabornoj
crkvi, gde patrijarsi srpski počivaju, pričali su i o mermernoj grobnici u Hramu
svetog Save, a kada su otvorili testament, pisala je njegova želja da bude
sahranjen na običnom manastirskom groblju, koje do skoro nije bilo ni ograđeno.
To potvrđuje njegovu skromnost. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Kako ste vi
doživeli ispraćaj patrijarha Pavla?</span></b><span style='font-size:12.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Crkva je na dan
sahrane imala pravo da bude i pomalo nezadovoljna. Od 14 poglavara pomesnih
pravoslavnih crkava došla su samo dvojica patrijarha. Nije bilo ni moskovskog,
ni komšije iz Bugarske... <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Moskovski
patrijarh je bio sprečen bolešću!</span></b><span style='font-size:12.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Zna se kako se
u diplomatiji „čita“ takva sprečenost. Ipak, počast je iskazao prvi među
jednakima, vaseljenski patrijarh Vartolomej I, sa kojim su naša i ruska crkva u
lošim odnosima. On se na sahrani poneo veličanstveno. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Kada je
završio monaško opelo nad pokojnikom, izgovorio je i jedan pasus, koji nijedan
list nije objavio. Televizija, ipak, nije mogla da iseče taj deo, pa smo videli
kako je nad patrijarhovim odrom izgovorio da srpsku crkvu čekaju sad mnoga
suočenja i veliki izazovi, poput rešavanja problema sa makedonskom crkvom. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Naša crkva je,
naime, zvanično odbila da primi na sahranu delegaciju makedonske, kanonski
nepriznate, crkve. Vartolomej I je nad odrom opomenuo SPC da se mora raditi na
pomirenju, kao i svuda u svetu. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>U kakvim je
odnosima SPC sa vaseljenskim patrijarhom?</span></b><span style='font-size:
12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Već godinama
je Srpska pravoslavna crkva (SPC) u veoma zategnutim odnosima sa Vaseljenskom
patrijaršijom u Carigradu. Ruska crkva je gotovo sasvim prekinula odnose sa
Vartolomejom I. Njega i ne pominju u liturgiji, gde se po pravilu po redu izgovaraju
imena patrijarha. Vartolomej I je, po definiciji, prvi među jednakim
patrijarsima, prvi po časti u pravoslavlju, a popularno ga svuda nazivaju
pravoslavni „papa“. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Zašto su odnosi
zategnuti?</span></b><span style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Vartolomej I
traži novo lice pravoslavlja za 21. vek, i zagovornik je ideje da sve
pravoslavne pomesne crkve zbliži da jedinstveno nastupaju. Po mom mišljenju, on
je jedan od najbriljantnijih intelektualaca sveta i piše, čak, na sedam jezika.
Mlad čovek sa vizijom da izgradi pravoslavnu crkvu za novu Evropu. Tome su se
usprotivili Rusi i mi. Pregovori su trajali dugo, jer je Vartolomej I veoma
uporan. Na kraju, naša crkva je prelomila i poslala dvojicu vladika da potpišu
taj dokument u Šambeziju (Švajcarska). Dokument su potpisali episkopi, bački
Irinej i braničevski Ignjatije. Ali, kada su se vratili iz Švajcarske, vladike
iz Sinoda su ih naterale da potpise zvanično povuku, što su oni i morali da
urade. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Šta je u osnovi
ideje Vartolomeja I?</span></b><span style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Da se
pravoslavlje ne cepka, da ostavimo po strani nacionalne osnove. Srbi i Rusi su
mu odmah odgovorili „drvljem i kamenjem“, ubeđeni da on hoće da bude
pravoslavni papa. Crkve, osobito na Balkanu, prošle su kroz period poslednjih
dvadesetak godina, kada se kod njih javila nepreležana bolest - filetizam - što
je, prevedeno, crkveni nacionalizam. Tada se na prvo mesto stavlja svoja nacija
i pleme, a tek onda vera. Vartolomej I tvrdi obrnuto. Zato on i dalje vodi
pregovore i trpi iste kritike. Među njegovim protivnicima čuje se i stav: „Šta
ćemo mi u Evropi, kad smo pravoslavci i tamo ćemo biti manjina?“ <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Na koje sve
načine Vartolomej I nastoji da reformiše crkvu?</span></b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- On ne želi da
dira crkvenu dogmu, čak ni u tradicionalno crkveno ustrojstvo ne zadire, ali
smatra da pravoslavlje mora da se okrene 21. veku. Osim te teze, pre svega, je
to da se ujedini i uzdigne iznad uskih nacionalnih granica. Ne možemo mi i
Bugari istu službu da služimo, a kada zarate dve države i mi u crkvi da se
„koljemo“. Otpor na ovu njegovu „formulu“ je primetan, baš u ime ovog nacionalizma,
kako kod nas tako i kod Makedonaca, Bugara... <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Crkva mora da
se osavremeni. Ne razmišlja mladi Srbin koji sedi u kafiću isto kao što su
mislili njegovi preci u vreme Stefana Prvovenčanog. Crkva ne može da se drži
starih prevaziđenih stvari, nema više ni careva, ni kraljeva, već mora da
prihvati demokratiju. U protivnom, Vartolomejeva teza glasi - „ako se crkva ne
osavremeni, ne progovori, ne posvedoči istinu, svi ovi mladi postaće muzej
starina“.<o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Pogledajte
samo kog se mi još kalendara držimo. I Bugari i Grci su prešli na
gregorijanski, još se samo mi, Rusi i deo pravoslavne jerusalimske crkve ne
odričemo julijanskog. Uprkos tome što je astronomija dokazala, a to je učinio
naš naučnik Milutin Milanković, da je Božić 25. decembra, mi ga još slavimo
mimo sveta. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Ima li kod nas
pokušaja modernizovanja crkve i kako prolaze nove ideje?</span></b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Sukob odavno
potresa našu crkvu. Nastale su dve struje - „novotarci“ i „tradicionalisti“.
Već se godinama oko toga lome koplja, stvari su izašle na ulicu. Među tradicionalistima
je paradoksalno veliki broj mladih ljudi. Oni ne prihvataju nikakve promene,
dok ih jedan broj vladika zagovara. Problem se tiče liturgije - služenja, pri
čemu tradicionalisti ne žele da se odreknu baš ničega kako se čin liturgije ne
bi uopšte razlikovao od onog kojim se vodio Sveti Sava. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Novotarci među
kojima su vladika braničevski Ignjatije i šumadijski Jovan, pak, traže da za
sve vreme liturgije zavesica na oltaru, koju sveštenik često navlači, bude
razmaknuta, jer između oltara i naroda ne sme biti podele, kao u doba
Vizantije, tvrde. Traže da se u liturgiji upotrebljava samo savremni srpski
jezik, a tradicionalisti smatraju da neka mesta moraju da se pevaju na
staroslovenskom jeziku i da prevođenje ne dolazi u obzir. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Ima li još
razlika?</span></b><span style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Neki
sveštenici već primenjuju nešto izmenjen način. Do sada, u obredu, onaj ko se
krsti odriče se sotone, ili Jevreja koji ubiše Hrista. Hrista je rimska vlast
osudila i ubila, a ne Jevreji. Ne bi trebalo buditi taj duh antisemitizma. Što
se tiče oštrih sukoba po liniji liturgijske reforme, pokojni patrijarh Pavle je
bio na sredini. Ovo je bila vruća tema na prošlom saboru i biće opet, a mislim
da se skoro rešiti neće. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Ko je od
kandidata za novog patrijarha, za koje se pretpostavlja da „vuku“ najviše
glasova, blizak političarima?</span></b><span style='font-size:12.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Amfilohije je
u vreme Miloševića bio blizak političarima. Irinej bački takođe. On je
Miloševiću krstio unuka. Ima sposobnost da se prilagodi brzo vlastima. U tome
ga ne treba osuđivati, jer crkva treba da bude uz vladara, ne može biti u
opoziciji. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Amfilohije
nije mnogo popularan u laičkim krugovima u Beogradu, a Irineja bačkog ne vole
neki krugovi u crkvi. Zovu ga „papista“, jer je izjavio pre nekoliko godina
usred Beograda da će rimski papa imati pravo prvenstva u celom hrišćanskom
svetu. Ali među studentima i bogoslovima ima popularnost. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Episkopa
zvorničko - tuzlanskog Vasilija Kačavendu, opet, bije glas da je ogrezao u
velikom bogatstvu. On ima podršku bosanskih vladika, regionalno najbrojnijih.
Episkop Grigorije ima jednu smetnju - mnogo je mlad. Njega povezuju za aktivnu
političku opciju u Srbiji, ali i u Bosni.<o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'> <o:p></o:p></span></p>
<table class=MsoNormalTable border=0 cellpadding=0>
<tr>
<td style='padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><i><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Živa veza
između Patrijaršije i Andrićevog venca</span></i></b><span style='font-size:
12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Kako iz Vašeg
ugla izgleda međusobni odnos crkve i države danas?</span></b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Na primer, u
slučaju papine smrti, predsednik Italije nikada ne bi proglasio tri dana
žalosti. Relacija država - crkva će biti aktuelna sada oko izbora. Država
nema prava da se meša u to, međutim živa je veza između Patrijaršije i
Andrićevog venca. Nijednom vladaru nije svejedno ko će biti novi patrijarh.<o:p></o:p></span></p>
</td>
</tr>
</table>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif";
display:none'><o:p> </o:p></span></p>
<table class=MsoNormalTable border=0 cellpadding=0>
<tr>
<td style='padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><i><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Poseta</span></i></b><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Dolazak
Vartolomeja I u Beograd je važan čin. Do sada se nije desilo da ga ne primi
posebno i vladar zemlje koju je posetio. Nisam video da je predsednik Tadić
primio Vartolomeja I. Sećam se da Tito nije propuštao priliku da primi
vaseljenskog patrijarha. <o:p></o:p></span></p>
</td>
</tr>
</table>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif";
display:none'><o:p> </o:p></span></p>
<table class=MsoNormalTable border=0 cellpadding=0>
<tr>
<td style='padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><b><i><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>Dolazi li papa
u Srbiju?</span></i></b><span style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- I pokojni
patrijarh i mnoge vladike imali su običaj da kažu: „Šta se plašite da papa
dođe, pa koji smo mi Srbi da ga se plašimo?“ Postoje podele, jedno krilo koje
„nema ništa protiv, ali još nisu sazreli uslovi“ i tako uporno koristi tu
floskulu, ali ima i veći broj onih, koji se ne bune. <o:p></o:p></span></p>
<p class=MsoNormal style='mso-margin-top-alt:auto;mso-margin-bottom-alt:auto'><span
style='font-size:12.0pt;font-family:"Times New Roman","serif"'>- Tadić je
sada papi obnovio poziv da dođe, jer on već ima jedan, koji mu je Milošević
uputio. Međutim, papa, iako ne krije da bi rado došao, odbija to dok ga ovde
ne sačeka zvanično i najbrojnija crkva. To bi nam otvorilo velika vrata na
Zapadu. Od te posete veću korist bi imala Srbija, nego sam papa. Mada, njega
Beograd zanima i zbog toga što bi mu bio odskočna daska - da jednog dana stigne
u Moskvu. Ali na to, kao i njegov cilj da ujedini sve hrišćane, još će se
mnogo čekati. <o:p></o:p></span></p>
</td>
</tr>
</table>
<p class=MsoNormal>http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/158/<o:p></o:p></p>
</div>
</body>
</html>