<html xmlns:v="urn:schemas-microsoft-com:vml" xmlns:o="urn:schemas-microsoft-com:office:office" xmlns:w="urn:schemas-microsoft-com:office:word" xmlns:m="http://schemas.microsoft.com/office/2004/12/omml" xmlns="http://www.w3.org/TR/REC-html40">
<head>
<meta http-equiv=Content-Type content="text/html; charset=windows-1252">
<meta name=Generator content="Microsoft Word 12 (filtered medium)">
<!--[if !mso]>
<style>
v\:* {behavior:url(#default#VML);}
o\:* {behavior:url(#default#VML);}
w\:* {behavior:url(#default#VML);}
.shape {behavior:url(#default#VML);}
</style>
<![endif]-->
<style>
<!--
/* Font Definitions */
@font-face
{font-family:"Cambria Math";
panose-1:2 4 5 3 5 4 6 3 2 4;}
@font-face
{font-family:Calibri;
panose-1:2 15 5 2 2 2 4 3 2 4;}
/* Style Definitions */
p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal
{margin:0in;
margin-bottom:.0001pt;
font-size:12.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif";}
h1
{mso-style-priority:9;
mso-style-link:"Heading 1 Char";
mso-margin-top-alt:auto;
margin-right:0in;
mso-margin-bottom-alt:auto;
margin-left:0in;
font-size:24.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif";
font-weight:bold;}
a:link, span.MsoHyperlink
{mso-style-priority:99;
color:blue;
text-decoration:underline;}
a:visited, span.MsoHyperlinkFollowed
{mso-style-priority:99;
color:purple;
text-decoration:underline;}
p
{mso-style-priority:99;
mso-margin-top-alt:auto;
margin-right:0in;
mso-margin-bottom-alt:auto;
margin-left:0in;
font-size:12.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif";}
span.Heading1Char
{mso-style-name:"Heading 1 Char";
mso-style-priority:9;
mso-style-link:"Heading 1";
font-family:"Cambria","serif";
color:#365F91;
font-weight:bold;}
span.left
{mso-style-name:left;}
span.EmailStyle21
{mso-style-type:personal-reply;
font-family:"Calibri","sans-serif";
color:#1F497D;
font-weight:normal;
font-style:normal;}
.MsoChpDefault
{mso-style-type:export-only;
font-size:10.0pt;}
@page Section1
{size:8.5in 11.0in;
margin:70.85pt 56.7pt 70.85pt 85.05pt;}
div.Section1
{page:Section1;}
-->
</style>
<!--[if gte mso 9]><xml>
<o:shapedefaults v:ext="edit" spidmax="1026" />
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<o:shapelayout v:ext="edit">
<o:idmap v:ext="edit" data="1" />
</o:shapelayout></xml><![endif]-->
</head>
<body bgcolor=white lang=EN-GB link=blue vlink=purple>
<div class=Section1>
<div>
<div>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><a
href="http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/2482/Pravoslavci-udarili-rampu-Vatikanu">http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/2482/Pravoslavci-udarili-rampu-Vatikanu</a><o:p></o:p></span></p>
</div>
<div>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'> <o:p></o:p></span></p>
</div>
<div>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'> <o:p></o:p></span></p>
</div>
<div>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'>27.
10. 2009. 09:53h | <a href="http://vesti-online.com/autor/26/R-Loncar--Vesti">R.
Lončar - Vesti</a> <o:p></o:p></span></p>
</div>
<h1><span style='font-family:"Arial","sans-serif"'>Pravoslavci udarili rampu
Vatikanu <o:p></o:p></span></h1>
<div id="article_info">
<p class=MsoNormal><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><a
href="http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/2482/Pravoslavci-udarili-rampu-Vatikanu#comment-info">Komentara
0</a> <o:p></o:p></span></p>
<div>
<p class=MsoNormal><span class=left><span style='font-size:10.0pt;font-family:
"Arial","sans-serif"'>veličina teksta:</span></span><span
style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><a
href="http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/2482/Pravoslavci-udarili-rampu-Vatikanu"
title="povećaj font">+</a><a
href="http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/2482/Pravoslavci-udarili-rampu-Vatikanu"
title="smanji font">-</a><o:p></o:p></span></p>
</div>
</div>
<p id="article_lead"><strong><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'>Predstavnici
pravoslavnih crkava koji su učestvovali u radu Mešovite međunarodne
komisije za bogoslovski dijalog između Pravoslavne i Rimokatoličke
Crkve, koja je održana od 16. do 23. oktobra na Kipru, nisu prihvatili dokument
Rimske kurije o primatu Vatikana u vođenju pomenutog zajedništva. </span></strong><span
style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><img
border=0 width=240 height=360 id="_x0000_i1025"
src="cid:image001.jpg@01CA5721.0B7A4460">Na prethodnom skupu u Raveni u oktobru
2007. svi učesnici, osim Rusa koji su napustili zasedanje, vatikanskom
papi koji je i episkop Rima, priznali su pravo prvog među jednakim
poglavarima i episkopima pomesnih pravoslavnih crkava. <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'>Na skupu,
čiji je konačni cilj udruživanje dve crkve, pravoslavci sad nisu
popustili Vatikanu pa je zasedanje završeno bez ikakvog zajedničkog
dokumenta. <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'>Najveći
problem bio je, kako javljaju ruski i grčki crkveni mediji, sporazum koji
je ponudila Rimska kurija i odnosi se na primat Vatikana u vođenju
pomenutog zajedništva. <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'>Za
pravoslavne glavni kamen spoticanja odnosi se na tri tačke sporazuma koje
je ponudili katolici, a to su: "da rimska crkva bude prva među
pomesnm crkvama istoka zapada, zatim da je episkop Rima, odnosno papa,
naslednik apostola Petra, da nasleđuje neraskidivo jedinstvo između
Isusa Hrista i svetog Petra pa je time i nepogrešiv, a sporna je i
ponuđena odredba o ulozi rimskog episkopa u periodu krize u crkvi
uopšte". <o:p></o:p></span></p>
<div align=center>
<table class=MsoNormalTable border=0 cellspacing=0 cellpadding=0 width=480
style='width:5.0in'>
<tr>
<td style='padding:0in 0in 0in 0in'>
<p align=center style='text-align:center'><strong>Radi ujedinjenja papa ukida
celibat?</strong> <o:p></o:p></p>
<p><br>
Zanimljivo je da je uoči skupa na Kipru papa Benedikt XVI odlučio
je da posebnom apostolskom odredbom prizna sveštenički red oženjenim
anglikanskim (protestantskim) sveštenicima, što se u katoličkim
krugovima tumači da je odškrinuo vrata početku kraja diktature
celibata i u redovima rimokatoličkog sveštenstva. Naime, ovo je, kako shvataju
katolički visokodostojnici, drugi korak na putu ka ukidanju celibata.
Prvi je bio kada su u okrilje Rimokatoličke crkve svojevremeno ušli
grkokatolici (unijati), takođe ženjeni sveštenici, a dva izuzetka, kako
se tumači, već naginju ka pravilu. Benediktov potez posebno je obradovao
deo katoličkog klera koji zagovara ukidanje celibata čak i kroz
šale: " Možda mi to nećemo dočekati, ali naši sinovi svakako
hoće", dok tvrdokorniji smatraju da je reč o diplomatskom
potezu radi ujedinjenja sa anglikancima i drugim protestantima odavno
otcepljenim od Svete stolice, a pre ujedinjenja sa pravoslavnima što je i
konačni cilj Vatikana, zacrtan pre više decenija kada je ukupan broj
pripadnika islama počeo da se opasno približava broju rimokatolika u
svetu. <o:p></o:p></p>
</td>
</tr>
</table>
</div>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
Kiparsko zasedanje uzburkalo je javnost i teologe, naročito u Grčkoj
i na Kipru, koji su se, uoči početka skupa, otvorenim protestnim
dopisima obraćali učesnicima, analizirali odnose katolika i
pravoslavnih kao i razlike u dogmi, ali i napadali vaseljenskog patrijarha
Vartolomeja zbog ekumenizma. <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'>Mitropolit
pirejski Serafim tokom zasedanja Sabora Grčke pravoslavne crkve,
analizirajući jedan Vartolomejev tekst o ispovedanju vere, nije se
ustručavao da kaže da "patrijarh govori laži". Mitropolit, pak,
kirinijski Pavle (Kiparska Crkva), ukazivao je da je "Hristos glava crkve
a ne papa". <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
- Zato je neophodno da se najpre razgovara o dogmatskim temama. Samo sa
nastojanjem na tačnosti pravoslavne dogme i dogmatskog učenja
Pravoslavne crkve, možemo biti sigurni da radimo na sabiranju zabludelih u
Hristovo stado - istakao je kiparski mitropolit Pavle i upozorio da se priprema
polje "za ujedinjenje po unijatskom modelu". <o:p></o:p></span></p>
<table class=MsoNormalTable border=0 cellspacing=0 cellpadding=0 align=right
width=200 style='width:150.0pt'>
<tr>
<td style='padding:0in 0in 0in 0in'>
<p style='mso-element:frame;mso-element-frame-hspace:2.25pt;mso-element-wrap:
around;mso-element-anchor-vertical:paragraph;mso-element-anchor-horizontal:
column;mso-element-left:right;mso-element-top:middle;mso-height-rule:exactly'><strong>Vartolomej
za dvojnu uniju</strong> <o:p></o:p></p>
<p style='mso-element:frame;mso-element-frame-hspace:2.25pt;mso-element-wrap:
around;mso-element-anchor-vertical:paragraph;mso-element-anchor-horizontal:
column;mso-element-left:right;mso-element-top:middle;mso-height-rule:exactly'><br>
Rimokatolička agencija "CW News" prenela je da je vaseljenski patrijarh
Vartolomej iz Carigrada, još prošle godine predložio da unijatske crkve
vizantijskog obreda imaju sistem' "dvojnog jedinstva' (dualna unija)
kako bi bile u punom jedinstvu i sa Carigradom i sa Vatikanom". <o:p></o:p></p>
<p style='mso-element:frame;mso-element-frame-hspace:2.25pt;mso-element-wrap:
around;mso-element-anchor-vertical:paragraph;mso-element-anchor-horizontal:
column;mso-element-left:right;mso-element-top:middle;mso-height-rule:exactly'><br>
On je rekao da "Majka crkva u Carigradu drži otvorena vrata za povratak
svih svojih bivših sinova i kćeri`“. Naglasio je takođe da bi
morale da se prevaziđu važne razlike, ali da su „učinjeni i veliki
koraci da se reše neslaganja... Dok katolički i pravoslavni teolozi
nastavljaju razgovore o doktrinarnim pitanjima, Patrijarh Vartolomej je rekao
da ''običan narod mora ponovo da bude zajedno''. Podvukao je i da ideja
''dvojnog jedinstva'' sa unijatima moguć korak ka praktičnom
hrišćanskom jedinstvu. <o:p></o:p></p>
</td>
</tr>
</table>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
Ovaj mitropolit je takođe ukazao "da se bavljenje crkvenim temama, a
pogotovo onima koji se tiču Pravoslavne Vere, ne može ostaviti u rukama
pojedinih profesora, pa čak i episkopa, koji formalno predstavljaju
pomesne Pravoslavne crkve, međutim deluju samovoljno izražavajući
svoje lične poglede, jer ne postoji zacrtana Saborska strategija od strane
njihove pomesne crkve". <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
Oglasio se i unijatski Episkop u Grčkoj Dimitrije Salahas, sa autoritetom
i stalnog člana Mešovite Komisije za Dijalog, sa ciljem da umiri
pravoslavnu pastvu rekavši da „ne postoji bilo kakva namera da se potpiše
ujedinjenje Crkava na Kipru"! <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
Grčki teološki krugovi ocenjuju da je ovogodišnji pokušaj Vatikana propao,
jer je bio zasnovan na očekivanju o ustupcima samo sa pravoslave strane, a
ne uzajamno.Tako da pomenute teme ostaju otvorene do sledećeg zasedanja
čije je održavanje najavljeno od 20.do 27.septembra 2010. u Beču, a
domaćin će biti <a
href="http://vesti-online.com/Vesti/Svet/1849/Bec-Kardinal-Srbima-nudi-katolicke-crkve"
target="_blank">kardinal Kristof Šenborn</a>. <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
Uoči zasedanja na Kipru, episkop raško-prizrenski dr Artemije
Radosavljević obratio se takođe, Svetom Arhijerejskom Sinodu i svim
episkopima SPC sa apelom da, zbog važnosti teme koja će biti raspravljana
srpski episkopat zauzme saborni stav koji će predstavnici SPC zastupati i
braniti. <o:p></o:p></span></p>
<table class=MsoNormalTable border=0 cellspacing=0 cellpadding=0 align=left
width=200 style='width:150.0pt'>
<tr>
<td style='padding:0in 0in 0in 0in'>
<p style='mso-element:frame;mso-element-frame-hspace:2.25pt;mso-element-wrap:
around;mso-element-anchor-vertical:paragraph;mso-element-anchor-horizontal:
column;mso-height-rule:exactly'><strong>Medvedev preči od Kipra</strong>
<o:p></o:p></p>
<p style='mso-element:frame;mso-element-frame-hspace:2.25pt;mso-element-wrap:
around;mso-element-anchor-vertical:paragraph;mso-element-anchor-horizontal:
column;mso-height-rule:exactly'><br>
Na kiparskom zasedanju, pod kopredsedništvom kardinala Valtera Kaspera i
mitropolita Jovana Zizijulasa, učestvovalo je 20 predstavnika
Rimokatoličke crkve, s tim što neki nisu bili u mogućnosti da prisustvuju.
Bili su i predstavnici svih pravoslavnih crkava osim Bugarske, jer je njihov
crkveni vrh doneo odluku da istupi iz dijaloga sa Vatikanom. Srpsku
pravoslavnu crkvu zastupao je samo vladika braničevski dr Ignatije
Midić, pošto je drugi član te komisije vladika bački Irnej
Bulović u svojsrtvu člana Sinoda SPC morao da bude u Beogradu zbog
posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. <o:p></o:p></p>
</td>
</tr>
</table>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
Vladika Artemije u svom dopisu pita " kako je moguće raspravljati o
"položaju rimskog episkopa u crkvi", kada rimski "episkop -
papa" i nije u crkvi nego u jeresi, van Crkve?" Zatim, "Zar nije
neophodan preduslov rasprave o njegovom položaju u Crkvi, njegov povratak u
Crkvu". Te, "Nije li "ravenskim dokumentom" prejudicirano
ujedinjenje Pravoslavne i Rimokatoličke Crkve"? <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'>
<o:p></o:p></span></p>
<div>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><img
border=0 width=230 height=130 id="_x0000_i1026"
src="cid:image002.jpg@01CA5721.0B7A4460"><o:p></o:p></span></p>
<div>
<p class=MsoNormal><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'>Vladika
Artemije<o:p></o:p></span></p>
</div>
</div>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'>-Tema je
vrlo ozbiljna i sudbonosna. Ona se ne može i ne sme prevideti i prepustiti
jednom ili dvojici naših predstavnika na tom zasedanju. O njoj treba da se
izjasni i zauzme stav celokupna Jerarhija naše Svete Crkve, smatra vladika Artemije.
<o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
Iako su od samog početka zasedanje pratili protesti i tumačenja više
grčkih, kiparski i ruskih, ali i srpskih tvrdokornih pravoslavnih teologa
da je Vatikan "u jeresi" i da od velike šizme iz 1054.godine ne može
tek tako da bude u zajednici sa pravoslavcima, učesnici skupa
okarakterisali su ove reakcije "kao neosnovane i neprihvatljive, i
zaključili da unose netačne informacije koje izazivaju zabunu". <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
Mada je, kako javljaju pojedini crkveni mediji, "susret Mešovite komisije
obeležio duh prijateljstva i poverljive saradnje", pravoslavci na Kipru
nisu dopustili zajedničku molitvu sa katolicima u hramu Svetog Georgija ,
tako da je već prvi dan zasedanja protekao je uz proteste. Monasi
manastira Stavrovunio, sveštenstvo Kiparske pravoslavne crkve kao i vernici,
zahtevali su od svog poglavara arhiepiskopa Hrizostoma Drugog da spreči
zasedanje, koje se održavalo u hotelu Svetog Georgija u Pafu. Moto njihovih
protesta, kako su uzvestile kiparske agencije, bio je da skup "ima za cilj
potčinjenje Pravoslavne crkve papi". Demonstranti ispred hotela gde
se održavalo zasedanje, nosili su transparente na kojima je između ostalog
citiran i srpski arhimandrit Justin Popović: "Tri su najveća
pada u istoriji: Adama, Jude i Pape". <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><br>
S druge strane kiparski visokodostojnici isticali su da "postoje veoma
ozbiljne razlike i da su ih produbile hiljadu godina rascepa", ali da
vremena danas nameću pomirenje, i pored toga što su crkve prošle kroz
mržnju i neprijateljstva". <o:p></o:p></span></p>
<p><span style='font-size:10.0pt;font-family:"Arial","sans-serif"'><o:p> </o:p></span></p>
</div>
</div>
</body>
</html>