[tribina] Tuzbom na tuzbu

Пет Јан 8 18:39:21 MST 2010

 http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/TUZBOM-NA-TUZBU.sr.html

ТУЖБОМ НА ТУЖБУ
Хрватска тужба и српска контратужба у Хагу само су део садашњег бичевања самих себе
Химна Краљевине Југославије састојала се од три националне химне, српске „Боже правде”, хрватске  „Лијепа наша домовино” и словеначке „Напреј заставе славе”. После 1945. године „Лијепа наша” и даље се свирала као химна СР Хрватске, Словенци су своју химну много ређе изводили, а Срби своју званично нису ни имали. Ових дана, поводом хашке контратужбе Србије против Хрватске, размишљам да су сви проблеми на Балкану можда могли бити избегнути да су три народа на време само разменилa химне: Срби да узму некадашњу словеначку
 „Напреј заставе славе” , јер ионако претендују на славу оружја, Хрвати да узму српску „Боже правде”, јер воле да се тужакају и увек им је неко други крив за њихове проблеме, а Словенци да узму хрватску химну „Лијепа наша”, јер је Словенија ионако најлепша бивша југорепублика.
Хрватска тужба и српска контратужба у Хагу само су део садашњег бичевања самих себе, историјско-политичка маскерада самоповређивања. У визури најважнијих хрватских политичара не постоји хрватски део одговорности за одлазак стотина хиљада њених грађана. Сви се праве да не знају оно што сви знају. Хрватским политичарима суптилност никада и није била баш јака страна, и данас све се своди на стару реторику и формулације: „У Хрватској је био рат, зна се ко је за њега крив и он сноси све последице”. Одлазак Срба из Хрватске
 приказује се као последица колективне одговорности за „балван револуцију” у Книну, све оно што је довело до побуне Срба напросто се игнорише.
А.М. Розентал је у „Њујорк тајмсу” од 16. априла 1997. године цитирао Енциклопедију холокауста, издање Макмилана, од 323. до 328. странице: „Преко пола милиона Срба је убијено, 250.000 протерано, 200.000 присилно покрштено у католицизам хрватских фашиста. Анте Павелић, вођа усташа, изјавио је да ће Јевреји бити ликвидирани за веома кратко време“. Већина њих и јесте, око 40.000.
Хрватска дијаспора, укључујући и вероватне ратне злочинце, пружила је Фрањи Туђману и његовој странци велику материјалну помоћ у процесу пуног осамостаљивања хрватске државе. Цена коју су за то емигранти тражили од Туђмана била је отворена политика „помирења свих Хрвата” и потајна рехабилитација једне језиве прошлости. Крис Хеџиз из „Њујорк тајмса” извештавао је почетком деведесетих година из Загреба о „зиговању” и „хајловању”, и о настојањима званичне политике да се усташе прикажу као патриоте и оснивачи нове
 Хрватске. У то време ниједан представник хрватске владе није се побунио због поређења са фашистичком државом НДХ. У уџбеницима трећег разреда средњих стручних школа учило се следеће: „1941. основана је Независна Држава Хрватска као израз хиљадугодишње жеље хрватског народа”.
У време Туђманове званичне посете Аргентини ратни злочинац и управник логора у Јасеновцу Динко Шакић разговарао је са хрватским председником и дао је интервју једној новинарки из председникове пратње. Интервју се појавио у једном загребачком часопису, имао је врло занимљиву тврдњу Динка Шакића: „Усташка држава је представљала темељ на коме је изграђена данашња Хрватска”. На питање: „Спавате ли мирно?”, Шакић је одговорио: „Као беба”. После је Шакић ипак изручен Хрватској и осуђен.
Све ово, наравно, није ништа ново. Све се то знало и раније, али је Србија тужила Хрватску тек онда када је било јасно да Загреб неће одустати од своје тужбе против Србије. Српску тужбу су једно време и српски званичници звали „техничком контратужбом”, што је скандалозно и тужно, јер доводи у питање искреност и мотивацију Београда у вези са контратужбом. Наиме, тек сада смо се сетили да су Срби из Хрватске отерани и да су пропатили? Да су Срби из Хрватске за Београд, заправо „технички случај”? 
У рату 1991–1995. на територији Хрватске пропатили су и Срби и Хрвати. Хрвати су 1991. етнички очишћени са подручја Крајине, око 120.000 људи је протерано, имовина им је или спаљена или опљачкана. Бројни су случајеви ратних злочина против Хрвата, од Шкабрње до Овчаре. Пљачке на подручју Дубровника, у Конавлима, све то нема везе са правилима ратовања која вреде како за унутрашње сукобе тако и за ратове између држава.
Хрватској ће бити проблем како да увери Хаг да међународно постоји од 8. октобра 1991, када је прогласила државну самосталност, а не од 15. јануара 1992. када је међународно и призната. Србија ће у својој контратужби мало шта постићи позивањем на Други светски рат, јер Загреб се увек може позвати на Далматинце на Сутјесци. Србија неће имати приступ америчким архивама око „Олује”, јер то није дозвољено ни Карли дел Понте. Зна се и зашто.
Па где је излаз? Да се Тадић и Јосиповић што пре сретну као Де Гол и Аденауер, да се врати оно што је од опљачканог могуће, да се сви злочини процесуирају. И да се са обе стране престане са ревизијом историје.

Мирослав Лазански
[објављено: 09/01/2010]

      __________________________________________________________________
Looking for the perfect gift? Give the gift of Flickr! 

http://www.flickr.com/gift/
-------------- следећи дио --------------
HTML прилог је прочишћен..
Адреса: <http://pravoslavljedanas.info/pipermail/pravoslavnatribina_pravoslavljedanas.info/attachments/20100108/0bb74585/attachment-0001.html>